Regionalna konferencija je pozvala na osnaživanje žena da se osigura mirna budućnost Balkana i Evrope

(Tirana, 26 oktobar 2019) – Uoči 20. godišnjice UN SCRC1325 i Agende za mir i sigurnost žena, Regionalni ženski lobi u jugoistočnoj Evropi (RŽLJIE) zajedno sa UN Women, uz podršku švedske vlade, organizovao je Regionalnu konferenciju o osnaživanju žena za mirnu budućnost Balkana I Evrope čiji je cilj jačanje učešća žena u donošenju odluka, izgradnji mira i evropskim integracijama.

Regionalnom konferencijom predsedavala je dr. Edita Tahiri, predsedavajuća JIE RŽL-a, koja je u uvodnom govoru rekla da je došlo vreme za davanje moći žena i za uravnoteženje rodne moći na zapadnom Balkanu i u svetu, što je jedini način da se maksimalno iskoristi ljudska kapital za mir, demokratiju, prosperitet i stabilnost i sigurnu budućnost.

Na regionalnoj konferenciji bile su prisutne žene predstavnice sa državnog nivoa, poslanice sa Kosova i iz Srbije, članice Upravnog odbora RŽLJIE, predstavnice OCD i međunarodnih organizacija, uključujući UN Women na Kosovu, UN Women u Albaniji, EU kancelarija na Kosovu kao i druge UN agencije i RCC. U okviru četiri panela, teme za diskusiju su uključivale jačanje učešća žena u formalnim mirovnim procesima, posebno u vezi sa briselskim dijalogom, unapređenje pristupa žena pravdi, evropske integracije i regionalne saradnje za osnaživanje žena, ravnopravno učešće žena u donošenju odluka i izgradnju mira.

Žene su delile ideje, iskustva i inovativne inicijative u cilju podsticanja sinergije za unapređenje osnaživanja žena širom regiona, kao i zajedničkih ciljeva na konsolidaciji izgradnje mira, pomirenja i evropskih i evro-atlantskih integracija.

Kroz intenzivne i vrlo konstruktivne diskusije o temama dnevnog reda, učesnici su se saglasili o sledećoj deklaraciji:

1. Učesnici su izrazili zabrinutost zbog krhkog mira i bezbednosti na Zapadnom Balkanu, koji i dalje preti slabim demokratskim institucijama, vladavini zakona, korupcijom, niskim ekonomskim rastom, etničkom podelom i nepoverenjem. Oni su naglasili da nedavni geopolitički izazovi, nerešena normalizacija odnosa između Kosova i Srbije i kašnjenja u evropskim i evro-atlantskim integracijama zemalja u regionu predstavljaju glavna pitanja koja treba rešiti. Oni su pozvali na jednako osnaživanje žena da se osigura mirna budućnost Balkana i Evrope, izražavajući uverenje da rodna ravnopravnost i veće osnaživanje žena mogu pomoći u prevazilaženju gore navedenih izazova, ubrzavanju razvoja, demokratije, stabilnosti i sprečavanju pojava mladih koji beže da pronađu budućnost u trećim zemljama.

2. Žene su pozvale na formalne mirovne procese da se integrišu rodno uključivi sporazumi i neophodno ravnopravno učešće žena u pregovaračkim stolovima, sa posebnim fokusom na dijalog u Briselu o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, radi trajnog mira i stabilnosti u regionu. Pored toga, učesnici su se složili da konačni sporazum između Prištine i Beograda treba da doprinese miru i stabilnosti na Balkanu i pomogne ubrzavanju evropskih integracija za sve zemlje Zapadnog Balkana. Iako su sa zaustavljenim briselskim dijalogom u poslednje dve godine, žene demonstrirale posvećenost dijalogu, stoga su poslanice sa Kosova i iz Srbije došle na konferenciju i razgovarale u dijaloškom duhu, pokazujući rastuću kulturu mira, kulturu dijaloga i kulturu življenja u različitosti.

3. Učesnice su istakle poruku da žene u politici nikada ne bi smele da zaborave da promovišu agendu žena, istovremeno naglašavajući da ravnopravnost u odlučivanju počinje ravnopravnošću u vođstvu političkih partija, što zahteva više političke kulture, više demokratizacije i manje strukturalnih prepreka kao što je patrijarhalnost i seksizam. Učesnice su takođe pozvale da ravnopravnost i žensko osnaživanje treba da promovišu žene u državnim institucijama, međunarodnim organizacijama i organizacijama civilnog društva, jer su one jedine koje mogu najviše uticati.

4. Što se tiče EU integracija i regionalne saradnje, učesnici su naglasili zajednički stav o tome da je Balkan jednak, demokratski, evropski i evro-atlantski, stabilan i miran. Oni su smatrali da etnički principi i promena granica mogu da ugroze mir i stabilnost i doneće nove tragedije od kojih je region snažno patio. One su podržale da sve zemlje treba da budu deo EU i NATO, prema težnjama svake od njih.

5. Kada je pitanje o evropskoj budućnosti, svi učesnici u regionu izrazili su razočaranje poslednjom odlukom EU da ne pristupi pregovorima o Albaniji i Severnoj Makedoniji, ali i dalje se nadaju podsećajući na izjavu Martina Lutera Kinga da postoji svetlo na kraju tunela.

6. Učesnice su ukazale na nestabilnost u osnaživanju žena u vladi zajedno sa nedostatkom održivosti u strateškom osnaživanju žena da upravljaju državom ili društvom, za činjenicu da je učešće žena i dalje samo u broju/količini, dok su perspektiva i kvalitet žena još uvek stvar diskusije.

7. Kada je reč o jednakom pristupu ženama pravdi, učesnice su pozvale da se reforme pravosuđa nastave u skladu sa evropskim standardima i da se osigura veće učešće žena uz veću podršku pristupu ženama pravdi kroz afirmativne mere i sredstva posredovanja. Pozvali su na uspostavljanje međunarodne pravde zahtevom za Generalnog sekretara UN-a da pripremi izveštaj o ženama silovanim tokom sukoba na Balkanu i izvršiocima koji treba da budu kažnjeni. Oni su takođe pozvali da tranziciona pravda bude efikasnija u obeštećenju žrtava i vraćanju njihovog dostojanstva.

8. Žene iz celog regiona naglasile su da je ulaganje u osnaživanje žena jedan od strateških prioriteta koji može pomoći u maksimiziranju ljudskih resursa u izgradnji pravedne, mirne, prosperitetne i demokratske budućnosti. Uprkos činjenici da trenutna situacija u regionu ima obeshrabrujući uticaj na rodnu ravnopravnost, žene i dalje pokazuju dovoljno snage da teže i uključe se u izgradnju rodno inkluzivne mirne budućnosti, i zaslužuju svu podršku na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Učesnice sa zapadnog Balkana obuhvataju: Edita Tahiri, Predsedavajuća Regionalnog ženskog lobija (RŽLJIE), Bivša potpredsednica vlade i mirovni pregovarač, Kosovo; Gordana Sobol, članica Upravnog odbora RŽLJIE, Bivši zastupnik i predsedavajuća Komisije za mandat i imunitet, Hrvatska; Sonja Biserko, članica Upravnog odbora RŽLJIE, Direktor Helsinškog komiteta za ljudska prava, Srbija; Eglantina Gjermeni, , članica Upravnog odbora RŽLJIE, članica parlamenta, šef parlamentarne pod-komisije za rodnu ravnopravnost, Albanija; Irina Pockova, članica Upravnog odbora RŽLJIE, članica, Bivša predsedavajuća ženskog foruma političke stranke SDA, Makedonija; Memnuna Zvizdić, članica Upravnog odbora RŽLJIE, bivša izvršna direktorica organizacije „Žene Ženama“, Bosna i Hercegovina; Luljeta Vuniqi, članica RŽLJIE, bivša ambasadorka Kosova u Budimpešti; Savka Todorovska, članica RŽLJIE, Predsednik, „Nacionalni savet žena“, Makedonija; Eni Cobani, članica RŽLJIE; Pravnik, posrednik, profesor, Albanija; Mirela Arqimandriti, članica RŽLJIE, Izvršni direktor „Rodna alijansa za razvojni centar”; članice Parlamenta iz Srbije: Snežana Paunović (SPS), Nataša Mihajlović (SDPS), Gordana Čomić (DS); Olena Papuga (LSV); članice Parlamenta sa Kosovo: Hykmete Bajrami (LDK); Xhevahire Izmaku (PDK), (PDK); Time Kadrijaj (AAK), Mexhide Mjaku-Topalli (PDK), Lirije Kajtazi (LDK); (RCC); Edith Harxhi, Izvršni direktor, Albanski centar za politiku; Bivša zamenica ministra spoljnih poslova; Natalia Peral, pregovaranje, rešavanje sukoba, ekspert za politiku i nezavisni ekspert Konsultant za RŽLJIE; Arjeta Rexha, Član RŽLJIE, izvršni direktor Centra za rodnu obuku i resurse, Priština; Diana Çekaj-Berisha, RŽLJIE koordinator, Arbresha Dedinja, RŽLJIE asistent projekta; Nita Bakalli-Istrefi, spoljni konsultant, RŽLJIE.

Regionalni ženski lobi u jugoistočnoj Evropi (RŽLJIE) kontinuirano se zalaže za pojačanu saradnju žena sa zapadnog Balkana i za povećanje osnaživanja žena u demokratskom upravljanju i procesima izgradnje mira.

Za dodatne informacije, molimo vas kontaktirajte Dianu Çekaj-Berisha, RŽL JIE koordinator na adresu: coordinator@rwlsee.org