Edita Tahiri, Predsedavajuća RŽLJIE  

Međunarodna konferencija, Istanbul, Turska, 16 novembar 2018

Žene političarke, članice parlamenata, diplomate i predstavnice civilnog društva širom Zapadnog Balkana, zajedno sa UN Women, uputili su snažan poziv za ravnopravno učešće žena u procesima mira i sigurnosti.  Na konferenciji održanoj u Istanbulu 16. novembra 2018. godine, istaknuta je pod-zastupljenost žena u izgradnji mira i demokratskom upravljanju na prostorima Balkana. Žene su razmenile svoje vizije, iskustva, izazove i uspehe i dogovorile se o zajedničkim ciljevima. One su identifikovale prepreke koje ometaju procese izgradnje mira i pomirenja, a istovremeno su se složile da im se suprotstave. Prisutne učesnice su izrazile zabrinutost zbog trenutnih sigurnosnih izazova u regionu i pozvale na hitan odgovor. 

Učesnice su se složile da su mir, stabilnost i integracija u EU potrebni kako bi se sprečilo stvaranje negativnih trendova. Žene iz zemalja kao što su Hrvatska, Kosovo, Bosna, Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija, članice RŽLJIE i žene članice parlamenata su naglasile da je ključno da se krene dalje od obaveza i da rodno inkluzivni mirovni procesi postanu stvarnost. 

Konferencija je pružila platformu za dijalog između žena Poslanica sa Kosova i iz Srbije kako bi razmenile mišljenja o završnoj fazi dijaloga u Briselu. Poslanice su pozvale na uključivanje žena u pregovarački sto, ističući da konačni sporazum između Kosova i Srbije treba da bude onaj koji osigurava stabilan mir u regionu.

Lokalna izgradnja mira kroz osnaživanje žena smatrana je kritičnom za konsolidaciju mira i prosperiteta, stoga su učesnice potvrdile svoju predanost da nastave raditi na izgradnji mira odozdo prema gore. Regionalna saradnja žena je pokretačka snaga za izgradnju mira, pomirenje, razvoj i evropske integracije. Konferencija je takođe govorila o važnosti Pristupa pravdi za žene i Tranzicione pravde sa fokusom na preživele žene koje su pretrpele Seksualno nasilje povezano sa sukobima (SNPS) navodeći da za trajni mir treba uspostaviti međunarodnu pravdu a počinioci moraju biti kažnjeni. Pristup pravdi za preživele SNPS-a predstavlja hitan prioritet za žene širom Balkana. RŽLJIE pomaže u stvaranju jedinstvenog puta ka pravdi i osnaživanju.

Ženama diplomatama koje su prisustvovale konferenciji je čestitano na neumornim naporima i zalaganju za unapređenje rodne ravnopravnosti i zalaganje za budućnost u kojoj će žene i muškarci stajati jedno uz drugo kako bi postigli i očuvali stabilnost i mir. One su ohrabrene da ostanu u toku i nastave plemenitu misiju izgradnje mira.

Svi su pozvali na efikasnu implementaciju rezolucija UN-a o ženama, miru i sigurnosti.

Konferenciju su organizovali RŽLJIE i UN Women uz velikodušnu podršku Vlade Švedske i UN agencija na Kosovu.

Nakon veoma bogate, konstruktivne i debate koja je bila orijentisana ka budućnosti, učesnice su se složile o sledećoj deklaraciji:

DEKLARACIJA

1.  Značajno učešće žena u izgradnji mira na Zapadnom Balkanu

• Mir u regionu Zapadnog Balkana ne izgleda održiv, ne samo zato što još uvek postoje neke među-etničke tenzije i nerešena bilateralna pitanja, nego i zato što postoje novi izazovi međunarodnog karaktera, uključujući geopolitičke ambicije, tokove migracije ili nasilni ekstremizam, koji ne dozvoljavaju konsolidaciju prethodnih dostignuća u pravcu mira;  
• Balkan se i dalje suočava sa nedovršenim mirom, krhkom demokratijom, krhkom bezbednošću, korupcija, nezaposlenost. Pitanje odliva mozgova utiče na čitav region, što je gubitak kapaciteta što otežava planiranje i rad na razvoju i prosperitetu. Nejednakosti se nastavljaju u mnogim aspektima a posebno zabrinjavajuća je rodna neravnopravnost. Štaviše, kašnjenja u evropskim i evro-atlantskim integracijama svih šest zemalja Zapadnog Balkana stavila su region na raskrsnicu; 
• Inspirirani smo Mirovnim sporazumom između Makedonije i Grčke o sporu oko imena, što predstavlja značajan korak napred za mir i stabilnost u regionu i evropsku budućnost;  
• Radujemo se finalizaciji Mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije pod okriljem EU i američke podrške, što bi predstavljalo ključni doprinos miru i stabilnosti na Balkanu i Evropi;  
• Smatramo da više žena u donošenju odluka, izgradnji mira i za pregovaračkim stolovima može rezultirati većim mirom, stabilnošću i prosperitetom. Pozivamo žene da igraju ključnu ulogu u procesu odlučivanja o miru i sprovođenju mira i osiguravanju održivosti mira. Došlo je vreme da sebe dovedemo u prvi plan, tamo gde se donose velike odluke.
• Dramatična pod-zastupljenost u mirovnim pregovorima i izgradnji mira više se ne može tolerisati. Upečatljiva statistika da samo 2% žena trenutno deluju kao posrednice, toliko godina nakon usvajanja rezolucije 1325, govori dovoljno samo po sebi. 
• Smatramo da logika i demokratski razlozi pozivaju na prisustvo žena za stolovima mira ili na bilo kom mestu u životu, ali se one ne pretvaraju u stvarnost. Upadljivo odsustvo žena iz zvaničnih mirovnih pregovora otkriva zabrinjavajući jaz između težnji i stvarnosti mirovnih procesa. Stoga, pozivamo da se ova stvarnost promeni u korist rodne ravnoteže, vreme je za prelazak sa pisanih dokumenata i obaveza na jasno delovanje.
• Pozivamo žene da preuzmu vodeću ulogu u vođenju promena za bolju budućnost u regionu i šire. Doprinos žena u promenama od rata do mira na Balkanu se sve više prepoznaje. Ove žene su lideri i aktivisti, dok njihov rad pokazuje vodstvo za čitav region i služi kao primer za učenje.
• Mi snažno pozivamo na značajno učešće žena u donošenju odluka, uključivanje u sve procese medijacije/posredovanja i izgradnje mira, kao i uključivanje vizije žena, a posebno potreba žena u procese izgradnje mira, na svim nivoima procesa. 
• Žene su zastupljene u parlamentu u određenoj meri, ali ne i na nivou vlade. Pozivamo žene da se mnogo više angažuju u klasičnoj borbi za moć kako bi postigle rodnu ravnotežu moći, za koju je potrebno da se bore unutar stranaka. 
• Svesne nedostatka dovoljne demokratizacije političkih stranaka ili drugačijeg skupa vrednosti između muškaraca i žena i svesne da se žene na Balkanu suočavaju sa izazovima kada je reč o donošenju odluka, jer je opšti scenario takav da se muškarci bore tokom rata ali da zatim i vode mirovne pregovore, pa zato pozivamo na veće uključivanje žena u političke stranke i pozivamo na veću etičnost u upravljanju a posebno po pitanju rodne ravnoteže.  
• Uoči 20. godišnjice Rezolucije 1325 i 25. godišnjice Pekinške platforme, podsticaj i spremnost vlada treba da budu vidljivi, dok bi njihova politička volja trebala biti stavljena u akciju za značajan napredak rodne ravnopravnosti i sveobuhvatno osnaživanje žena. Međunarodne i regionalne organizacije treba da efektivnije odgovore na ove ciljeve, jer reči i posvećenost nisu dovoljni.
• RŽLJIE i žene članice parlamenata u regionu u zajedničkoj saradnji značajno ulažu u bolju i mirniju budućnost naših zemalja i celog regiona. Time su pokazani neverovatni kapaciteti ženskog rukovodstva, ali mi pozivamo na veću podršku ženama, s obzirom da su one strateška sredstva za više razvoja, demokratije i mira. 

2.  Žene za mirovnim pregovaračkim stolom, Briselski dijalog i uloga žena

• Balkanski region je zaostao po pitanju uključivanja žena za mirovne pregovaračke stolove uprkos istoriji ratova i sukoba u poslednjoj deceniji 20. veka. U pet međunarodnih mirovnih procesa koji su okončali ratove na zapadnom Balkanu u proteklih 30 godina, za međunarodnim pregovaračkim stolovima je bila samo jedna žena, koja je trenutno Predsedavajuća RŽLJIE. 
• Imajući u vidu da Briselski dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, podržan od strane EU, ulazi u završnu fazu, pozivamo obe strane na smisleno učešće žena za pregovaračkim stolom, kao demokratsku i pravu stvar , istovremeno pozivajući na rodno odgovorne mirovne sporazume. 
• Mi podržavamo dijalog u Briselu i pozivamo na konačni sporazum između Kosova i Srbije kako bi se doneo trajni mir i stabilnost u regionu, zatvaranje poglavlja neprijateljstva i otvaranje poglavlja mira. Nove generacije obe zemlje treba da se oslobode tereta prošlosti i da budu slobodne da grade svoju budućnost. 
• RŽLJIE kao podržavalac i promoter dijaloga, a posebno Briselskog dijaloga će i dalje igrati ulogu u uključivanju žena na svim nivoima ovog mirovnog procesa, ističući pritom da se do održivog mira dolazi angažmanom kako u formalnim tako i u neformalnim mirovnim procesima, u svim fazama postizanja i implementacije sporazuma. 
• Mi smatramo da mir treba graditi na različitim nivoima, prevazilazeći politiku na visokom nivou, već uključujući i obične građane na nivou zajednice. Empatija jednako kao i jačanje i ohrabrivanje jedne drugih kao žena je od ključnog značaja. Žene bi trebale da budu više uključene u mirovne sporazume, jer su one stubovi domaćinstva i razumeju mir i potrebu da to bude stavljeno u funkciju tokom procesa. 
• Pozivamo na veću podršku za jačanje uzajamnog poverenja kroz među-etnički dijalog i interakciju između žena političara/poslanica sa Kosova i iz Srbije koje organizuje RŽLJIE, s obzirom da će one biti korisne za napredak u dijalogu između Kosova i Srbije (Briselski dijalog) za implementaciju Briselskog sporazuma i proces integracije u EU; istovremeno olakšavajući napetosti i poboljšavajući susedske odnose između dve zemlje. 
• Pozivamo žene da budu glasnije i da budu akteri promena, kako bi se čule i uključile u razgovore i dijaloge. To bi trebalo uraditi da političari na visokom političkom nivou ne zaborave ili da ne ignorišu život običnih ljudi i žena posebno. 

3.  Regionalna saradnja kao podrška Lokalnoj izgradnji mira

• Smatramo da je za održivu izgradnju mira od ključne važnosti da razvijemo delotvornu lokalnu izgradnju mira, koja može biti uspešna samo kada ona dolazi iz unutrašnjosti i kada je podstaknuta od samih ljudi, usvajajući pristup odozdo prema gore. 
• Promovisanje Agende za žene, mir i sigurnost (ŽMS) i regionalni pristup kao podrška lokalnoj izgradnji mira na osnovu razmene iskustava na regionalnom nivou u post-konfliktnom okruženju, koju sprovodi RŽLJIE u saradnji sa ženama poslanicama, predstavlja jedinstvenu strategiju za promociju mira, stabilnosti i održivog razvoja na prostorima zapadnog Balkana. Stoga je moraju podržati međunarodni donatori i nacionalne vlade. 
• RŽLJIE igra ključnu ulogu u obezbeđivanju platforme za šire razmatranje nekih od zabrinutosti koje su lokalne žene iz različitih zajednica iznele na konsultacijama na lokalnom nivou i da neka od ovih pitanja budu bolje prepoznata. Lokalne inicijative za izgradnju mira RŽLJIE do sada su uspešno sprovedene uz podršku švedske vlade, u deset multietničkih opština na Kosovu. RŽLJIE planira da u budućnosti uključi Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Podržavamo planove za geografsko proširenje takvih aktivnosti širom regiona zapadnog Balkana jer je pravi trenutak da se fokusiramo na izgradnju mira uz pristup odozdo prema gore. 
• Poboljšano razumevanje pitanja povezivanja regionalnih, nacionalnih i lokalnih napora u izgradnji mira sa širim, političkim inicijativama/mirovnim procesima jednako je bitno kao i različita pozadina na više nivoa, uključujući umetnost/novinarstvo/akademsku zajednicu/biznis jer prevazilazi aspekte političkog nivoa postizanja mira. U ovom kontekstu, ideje o izgradnji mostova i korišćenju mostova biće u centru naše pažnje. RŽLJIE i žene poslanice će graditi na idejama koje su umetnici primenili na mostu u Mitrovici, kako bi ostvarili napredak,  uključujući Mostarski most. Zajednice žive jedna pored druge, a mi ćemo raditi sa njima da žive jedni sa drugima.
• RŽLJIE će se u narednom periodu fokusirati na osnaživanje žena za lokalno posredovanje/medijaciju kao podršku lokalnoj izgradnji mira, što je ključna komponenta celokupnog procesa izgradnje mira. Žene igraju ulogu lokalnih posrednika u svakodnevnoj izgradnji mira, ali treninzi za izgradnju kapaciteta će im pomoći da poboljšaju svoj učinak kroz učenje iz teorije i najboljih praksi u ovoj oblasti. Lokalno posredovanje žena predstavlja neku vrstu druge staze diplomatije koja horizontalno pomaže u rešavanju sukoba, izgradnji mira i pomirenja; to jest, izgradnji mira na osnovnim nivoima – pristup izgradnje mira odozdo prema gore. 

4.  Pristup pravdi za žene na Zapadnom Balkanu

• Imajući u vidu da su žene i dalje diskriminisane u pristupu pravdi, a posebno u tranzicionoj pravdi, pozivamo sve aktere, nacionalne, regionalne i međunarodne, da učine mnogo više u ovom pravcu, jer je to jedan od stubova za postizanje održivog mira na Balkanu. 
• Pristup pravdi je osnovno ljudsko pravo propisano brojnim instrumentima UN-a za ljudska prava, a takođe i u poglavlju Evropske konvencije o ljudskim pravima. Međutim, ono se prvenstveno mora implementirati na državnom nivou, pa stoga države imaju obavezu da osiguraju da ovo pravo bude uključeno u ustave i garantuju pristup pravdi kao temeljno pravo. Svaki pojedinac treba da ima pristup sudskim institucijama i zaštitu od bilo kakvog nasilja ili povrede. 
• Iako priznajemo mnogo napretka u međunarodnom krivičnom pravosuđu, duboko smo zabrinuti zbog mnogih prepreka. Ovo se posebno odnosi na zločine seksualnog nasilja u konfliktnim vremenskim periodima, koji uglavnom ostaju kao skrivene tragedije. Pravda je osigurana samo kada se zločini tačno imenuju, a počinioci tih zločina su kažnjeni tako da svet zna jedinstvenu prirodu štete koja se nanosi kada je seksualno nasilje počinjeno u sukobima. Mi snažno pozivamo na veću posvećenost i spremnost međunarodnih i državnih organa da se pravilno pozabave ovim. 
• Pozivamo međunarodnu zajednicu, pre svega UN, da se pozabavi pitanjem međunarodne pravde u vezi sa ženama koje su pretrpele Seksualno nasilje povezano sa sukobima (SNPS) u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Hrvatskoj u vreme rata između 1991-1999, jer ovaj zločin protiv čovečnosti ne sme ostati skriven, već se suprotno tome mora staviti na videlo da žrtve osete pravdu a da zločinci ne ostanu nekažnjeni. RŽLJIE je zatražio od Generalnog sekretara UN-a da se pozabavi ovim pitanjem u pismu poslanom prošle godine, pa će i dalje to zahtevati dok se ne uspostavi pravda za žene koje su preživele seksualno nasilje u ratnim vremenima u našem regionu.
• Tranziciona pravda je direktno povezana sa mirom i pomirenjem u regionu jugoistočne Evrope, takođe je izgrađena na uzajamnom poštovanju jednih za druge, uzajamnom dijalogu i saradnji,  stoga će RŽLJIE ostati posvećen radu ka tome kako bi naš glas čuo i da bi se sprovela Rezolucija 1325 SB UN-a kao i druge koje su sledile. 
• Radićemo naporno da bismo iskorenili stigmu koja okružuje SNPS, koja nije organska i ne raste organski od preživelih žrtava, već je nametnuta od strane zajednice, porodice i pravnog sistema. Preživele moraju biti zakonski i društveno zaštićene, a ne da se one prilagođavaju pravnom sistemu, smatramo da je odgovornost pravnog sistema da se prilagodi i osigura da se preživele osnaže kroz njihovo sudelovanje u pravosudnom procesu i kroz socijalnu reintegraciju.
• Mi, pozivamo na inkluzivne i rodno osjetljive pravosudne sisteme na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom planu. Sadašnja oblast pravne prakse je toliko pod dominacijom muškaraca, da je došlo vreme za promene u korist rodne ravnopravnosti u pravosuđu.
• Mi, RŽLJIE i žene poslanice, obnavljamo naše obaveze da osnažimo žene da igraju ključnu ulogu u održivom miru, razvoju, pomirenju, pravdi, sigurnosnim procesima i evropskoj i evroatlantskoj budućnosti svih zemalja zapadnog Balkana. Žene su trenutno u fazi borbe i mi ćemo pobediti, jer je to jedina prava stvar koja ima smisla u demokratiji. Prošlo je vreme gde je samo jedan pol donosio odluke za budućnost, jer se takve odluke bave životima svih nas, celog društva i oba pola.