Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Jedan od osnivača Evropskog pokreta u Jugoslaviji Centra za antiratnu akciju, Helsinškog odobra za ljudska prava u Srbiji i Foruma za međunarodne odnose. Radila na raznim građanskim i programima za ljudka prava; Helsinki voč (Helsinki Watch), Komitet pravnika za ljudska prava, UN Centar za ljudska prava, misija Mazovjeckog (Mazowiecki) i Haški tribunal. Organizovala prvi opozicioni sastanak u bivšoj Jugoslaviji, Ženeva 1991. godine. Jedan od najvažnijih strateških projekata na kojem je radila je povratak izbeglica, posebno Srba iz Hrvatske. Aktivno je radila na pitanjima Kosova od ’90. Više od deset godina uključena u projekat Suočavanje sa prošlošću. Blisko sarađivala sa ekipom Džefri Nicea (Geoffrey Nice) na Miloševićevom suđenju, kao i ostalim slučajevima Haškog tribunala.

Natasa Mićić je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zaposlila se kao službenica na Opštinskom sudu u Užicu početkom devedesetih. Napustila je to mesto 1998. godine i nastavila pravnu karijeru. Iako je imala gotovo 33 godine, vršila je dužnost portparola i pravnog savetnika studentskog pokreta Otpor. Postala je potpredsednica parlamenta u januaru 2001. Od 2001. do 2004. godine Nataša Mićić bila je vršilac dužnosti predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednica Odbora za ustavna pitanja. Od 2002. do početka 2004. godine bila je vršiteljica dužnosti predsednika Srbije. U decembru 2004. izabrana je za predsednicu GSS-a. Bila je članica Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore Nakon pripajanja Građanskog saveza Srbije u Liberalno-demokratsku stranku 2007. postala je potpredsednica Liberalno-demokratske partije. Od 2013. godine, Nataša je predsednica političkog saveta stranke. Kao poslanica, većinu vremena bila je članica odbora za ljudska prava i ravnopravnost polova.

Staša Zajović je rođena 1953. godine u Nikšiću, Crna Gora. Diplomirala filozofiju u Beogradu 1977. godine, a od 1980-ih je aktivna u feminističkom pokretu. Ona je jedan od osnivača grupe Žene u crnom Beograd, a danas je koordinator Žena u crnom i međunarodne mreže Žena u crnom. Objavila je veliki broj aktivističkih i stručnih članaka na različitim domaćim i međunarodnim forumima, kao i dve knjige. Uređivala je mnoge magazine na temu feminiyma-pacifizma i anti-militarizma. Dobitnik je Milenijumske nagrade koju dodeljuje UNIFEM i nominovana je za Nobelovu nagradu. Takođe je član Upravnog odbora Evropskog lobija žena.

Koordinator projekta Mreža žena u crnom – Srbija. Ona koordinira logističke i tehničke aktivnosti vezane za sprovođenje projekta. Sarađuje sa svim učesnicima u projekat, distribuiše informativni i edukativni materijal, koordinira aktivnosti umrežavanja Mreže žene u crnom i održava kontakte sa svim organizacijama u mreži.