Ekonomsko jačanje žena, predstavlja ključ ekonomskog rasta, smanjenje siromaštva i utiče na ukupno prosperitet zemlje. Veće učešće žena u politici, u biznisu, zastupljenost u civilnom društvu je od velikog značaja za prevazilaženje podele društva i stvaranje boljeg života za sve, I za žene i za muškarce. Žene statistički čine pola stanovništva u svetu, ali nisu jednako zastupljene i ne dele ekonomsku moć, iako svi znamo da su aktivno zainteresovana strana I nosioci društvenih promena, da utiču na rad u politici, kao i na ekonomski i socijalni napredak i mir i bezbednost.

Ekonomsku krizu koja vlada u regionu jugoistočne Evrope osećaju svi slojevi društva, ali žene su te koje ta kriza više pogađa i dovodi u veoma nepovoljan položaj. One su prve na udaru i imaju nejednak položaj kao radna snaga, lakše dobijaju otkaz s posla, nemaju jednak tretman u potrazi za poslom, na berzi rada i zato su primorane da rade i prihvataju poslove koji su slabo plaćeni.

Privredni sektor u koji je ženska radna snaga više zastupljena (tekstilna industrija, industrija koža, i sl.) je najmanje cenjen i najmanje plaćen.

Jedan od značajnih ciljeva društva je da poboljša ekonomski položaj žena. Bolji ekonomski položaj žena je preduslov za veću zastupljenost i učešće žena u društvene tokove, nezavisnost i bezbednost kao i socijalnu sigurnost. Ukoliko žene nisu dovoljno zastupljene u razvoju, to znači da se ne koristi njihov ogromni potencijal. Stoga važnu ulogu i doprinos moraju imati žene. U tom smislu, regionalna saradnja žena u svim sektorima i na svim nivoima predstavlja ključ za poboljšanje položaja žena, brzi regionalni razvoj i doprinos ubrzavanju procesa evropskih integracija.

Značaj veće uključenosti žena u društvu i njihovoj promociji na višim pozicijama u strukturi vlasti i odlučivanju, uključujući i njihovo učešće u politiku, može da doprinese stvaranju stabilnosti društva i jačanju ekonomije.

U poslednjih 15 godina u Makedoniji uspostavljen je pravni okvir i date su smernice koje omogućavaju unapređenje ženskih prava i postizanje rodne ravnopravnosti. Međutim, od većeg značaja su konkretna poboljšanja položaja žena u svim oblastima.

Imamo prisutnu političku i ekonomsku nejednakost za koju se može reći da je rezultat muške dominacije u svim sferama života. Međutim, to treba posmatrati kao posledicu još prisutnih patrijarhalnih i tradicionalnih odnosa, stereotipa koji su prisutni u društvu, manjka fondova i institucionalne podrške, što je prisutno i dominantno u Makedoniji gde veći deo stanovništva još živi u ruralnim i nerazvijenim područjima.

Nalazi iz nekoliko istraživanja pokazuju da se mnoge žene u Makedoniji svakodnevno suočavaju sa nesigurnošću i slabo plaćenim poslovima. Iako podaci pokazuju da su makedonske žene bolje obrazovane od muškaraca, ali muškarci dominiraju držeći visoke pozicije u privredi.

Prema nedavnom istraživanju objavljenom 8. marta 2012. godine, koristeći statističke podatke iz Državnog zavoda za statistiku, saznajemo da postoji visoka stopa privredne neaktivnosti među ženama u Makedoniji, preko 50% žena je radno sposobno i čak i ne pokušava da nađe posao, dok je manje od jedne četvrtine žena zastupljeno kao poslodavci, a samo jedna četvrtina zaposlenih žena prima platu iznad 655 evra.

Stopa nezaposlenosti kod žena je 29.4% i značajno niža u poređenju sa onom kod muškaraca koja iznosi 47.5%. ova struktura je nepromenjena već duži period, zbog nestabilnih ekonomskih uslova u zemlji.

U Makedoniji se nazire težnja za novim razvojnim procesom na regionalnom i lokalnom nivou, veću prisutnost žena kako u privredi tako i u političkom životu.

Lokalne vlasti se trude da olakšaju razvoj, uproste uslove poslovanja kako bi se stvorili uslovi za jednak i ravnopravan pristup i ženama i muškarcima, da stvore uslove za samozapošljavanje i time omoguće ekonomsku sigurnost i stabilnost, i spreče migraciju selo-grad, kao i veoma često iseljavanje mladih i obrazovanih ljudi van granica zemlje.

IRINA POCKOVA
članica UO Regionalnog lobija žena JIE