(Priština, 27 Septembar 2019) – Na Međunarodni dan mira, žene su naglasile da značajno učešće žena u lokalnoj izgradnji mira vodi ka opštem održivom miru. One su snažno pozvale na poboljšano osnaživanje žena u izgradnji mira i odlučivanju na lokalnom nivou navodeći da su žene pokretači mira, koje doprinose boljoj budućnosti. One su u stanju da prevaziđu političke i etničke linije radi postizanja zajedničkih ciljeva boljeg života u miru, demokratiji, razvoju i harmoniji u multietničkim opštinama, koje su preko potrebne na Kosovu i u celom regionu Zapadnog Balkana. Regionalni okrugli sto pod nazivom „Izgradnja mira na nivou zajednice na Kosovu“ je održan 21. septembra 2019. u Prištini, u organizaciji Regionalnog ženskog lobija u jugoistočnoj Evropi (RŽLJIE) i UN Women Kosovo, uz podršku Vlade Švedske i Švedske ambasade na Kosovu. Učesnice su bile predstavnice lokalnih žena iz multietničkih opština na Kosovu, žene gradonačelnice iz regiona zapadnog Balkana, članovi Upravnog odbora RŽLJIE, OCD, predstavnici Kosovskog Ministarstva za lokalnu upravu, Ambasade Švedske na Kosovu, UN Women i druge agencije UN-a na Kosovu.

Glavni govornici su bili Edita Tahiri, predsedavajuća RŽLJIE, Ulrika Richardson, UN koordinatorka za razvoj na Kosovu, Karin Henmarck Ahliney, Švedska ambasadorka na Kosovu, i Vlora Tuzi Nushi, šef kancelarije UN Women na Kosovu. One su održale inspirativne i veoma ohrabrujuće govore u znak podrške osnaživanju žena i rodnoj ravnopravnosti, pozivajući na rodno-uključujuću izgradnju mira i upravljanje, i naglasivši potrebu da se obnovi nedostajuća veza između lokalnih i nacionalnih napora za izgradnju mira, prosperitet i stabilnost na Kosovu i šire.

Ovaj regionalni okrugli sto je pružio platformu za dijalog sa ženama iz različitih zajednica, gde se razgovaralo o zajedničkim problemima sa kojima se suočavaju, istovremeno naglašavajući da dijalog jača među-etničko poverenje između njih, i stvara prostor za žene da stupe u dijalog sa lokalnim i nacionalnim vlastima. Žene su podelile svoje vizije, iskustva, izazove i uspehe, i složile se oko zajedničkih ciljeva. Identifikovale su prepreke koje ometaju procese izgradnje mira i pomirenja, dok su se zajednički dogovorile da im se odupru. Podelile su konkretne politike i akcije sa nacionalnim i međunarodnim vlastima koje su bile prisutne na sastanku, i konkretne korake koje žene mogu da preduzmu u postizanju utvrđenih ciljeva. Regionalne perspektive za lokalne izazove za efikasnu izgradnju mira su se diskutovale između žena gradonačelnica iz regiona i članica Upravnog odbora RŽLJIE, koje su takođe podelile najbolje prakse iz regiona. Ova aktivnost je takođe poslužila kao prilika za žene gradonačelnice iz regiona da sarađuju i predstave regionalno umrežavanje i Udruženje žena gradonačelnica na zapadnom Balkanu.

Učesnice su sastavile zajedničku deklaraciju, u kojoj su navele pet glavnih preporuka, kako sledi:

Zajednička deklaracija i pet glavnih preporuka

Učesnice su izrazile zabrinutost zbog krhkog mira i bezbednosti na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana, zbog slabih demokratskih institucija, vladavine zakona, korupcije, niskog ekonomskog rasta, etničke podele i nepoverenja, nedostatka napretka u normalizaciji odnosa putem dijaloga koji je dve godine zaustavljen između Srbije i Kosova, i kašnjenja u Evropskim i Evroatlantskim integracijama zemalja zapadnog Balkana. Postojeći kontekst mira i bezbednosti svojom krhkošću preti da ima nesrazmerno negativne efekte na žene i druge marginalizovane grupe, uključujući manjine, osobe sa posebnim potrebama, i migrante.

Uloga lokalnih žena ostaje potcenjena, i one ostaju po strani od procesa izgradnje mira i odlučivanja o budućnosti zajednica i naših zemalja. Slabo učešće lokalnih žena takođe proizilazi iz ‘nestale veze’ između lokalne i nacionalne izgradnje mira, jer se čini da su centralna vlada i politički akteri manje zainteresovani da doprinesu miru na lokalnom nivou. Shodno tome, prostor je toliko ograničen za žene koje rade za mir u svojim zajednicama da vode dijalog sa donosiocima odluka na nacionalnom nivou.

Žene iz celog regiona, uključujući Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju, su naglasile da je ključno da se prevaziđu obaveze i da procesi rodno-uključujuće izgradnje mira postanu stvarnost.

Budući da je izgradnja mira još uvek nedovršen proces, proces održivog mira, stabilnosti i demokratije u regionu treba temeljan rad, pre svega na lokalnim nivoima i na sledećim poljima.

Prvo, postoji potreba za stalnom komunikacijom i saradnjom sa ženama svih grupa na Kosovu i u regionu, sa posebnim naglaskom na rad sa mladima i mladim ženama, jer su oni ti koji će živeti u miru koji se trenutno gradi. Da bi se stalno gradio mir, mora postojati stalna saradnja žena lidera sa mladom generacijom, kako bi pripremili mlado rukovodstvo i postavili ih u srce mira, kroz češćć susrete sa mladima iz regiona.

Drugo, potrebno je raditi na kontinuiranom obrazovanju, mladih devojaka i žena koje su uključene i razumeju proces izgradnje mira. Učesnici su takođe istakli potrebu za jačanjem i uključivanjem mladih žena iz različitih grupa u ovu temu (ne samo žena angažovanih u političkim strankama, već i žena iz civilnog društva, medija i drugih udruženja) kako bi se stvorila pristojna platforma za budući zajednički rad.

Treće, budući da je pravni okvir na Kosovu i u regionu prilično dobar, još uvek postoje problemi sa njegovom primenom. U tu svrhu, učesnici su preporučili da se trenutna deklarativna situacija preokrene u stvarnost, pozivanjem na prava i obaveze predviđene zakonom, i pritiskom na lokalnu upravu i lokalne zajednice da rade svoj posao, jer je njihova dužnost da reše probleme poput nepostojećih ili loše upravljanih socijalnih usluga.

Četvrto, učesnice su naglasile važnost regionalne saradnje, zajedno sa razmenom dobrih iskustava, susretima sa moćnim ženama, koje im neće biti samo uzor, već će im možda postati i mentori u budućnosti, i na taj način im dati hrabrosti i snage u procesu izgradnje mira i učešća žena u odlučivanju.

Peto, učesnici su predložili da se stvori model koji će služiti kao most komunikacije između žena, tako da sve žene, bez obzira iz kog regiona dolaze, mogu biti informisane ili o trenutnim događajima ili o tome gde se mogu umešati ili uključiti, i na takav način više doprinesu zajedničkom radu.

Pored ovih pet preporuka, učesnici su takođe izrazili volju za daljim promovisanjem važnih priča i projekata za koje se zalažu, kao i svoju posvećenost da šire mreže sa ženama iz drugih oblasti.

Na kraju su nas podsetili da stabilnost i demokratija moraju ići zajedno, kao što je rečeno na otvaranju konferencije.

Regionalni ženski lobi u jugoistočnoj Evropi (RŽLJIE) se stalno zalaže za unapređenu saradnju među ženama sa zapadnog Balkana, i za veće osnaživanje žena u demokratskom upravljanju i procesima izgradnje mira.

Za dalje informacije obratite se Diani Çekaj-Berisha, Koordinator RŽLJIE, na e-mail: coordinator@rwlsee.org